Renco Novatore

Biografija Renca Novatorea ne može lako da se dokumentuje u nedostatku pouzdanih informacija o njegovom životu. Pisao je za mnoge anarhističke časopise i ti tekstovi, često nekompletni, sada obuhvataju desetak sačuvanih brojeva različitih publikacija. Osim toga, u vreme fašističkog režima Benita Musolinija (1922-1943), većina spisa je uništena ili izgubljena.

Mnoge činjenice potiču iz „crnih hronika“ italijanske štampe, svedočenja njegovog prijatelja Tintina Rasija i odlomaka dragocene knjige „Vitez Ništavila“ (Cavalieri del Nulla) Masima Novelija.

Abele Ricijeri Ferari (Abele Rizieri Ferrari), poznatiji pod svojim književnim pseudonimom kao Renco Novatore (Renzo Novatore), rođen je 12. maja 1890. godine u siromašnoj zemljoradničkoj porodici iz sela Arkola (u blizini La Specije, Ligurija).

Odlučan da ne prihvati školsku disciplinu, samo nekoliko meseci je pohađao nastavu u prvom razredu osnovne škole, da bi zatim zauvek napustio školovanje. Iako ga je otac prisilio da radi na imanju, snažna volja i žeđ za znanjem omogućili su mu da postane samouki pesnik i filozof. Kao dečak Renco je, čitajući Piskana, Salgarija, Katanea, Barilija, Tolstoja, Kavalotija i mnoge duge autore, svojim ispitivačkim duhom otkrio književnost koja se nalazila izvan granica postavljenih od strane zvaničnog sistema obrazovanja.

U to vreme u njegovom zavičaju, Liguriji, bilo je mnoštvo anarhista i anarhističkih grupa. Kao buntovnik po vokaciji, on je zaronio u taj milje i ubrzo je došao u dodir sa anarhizmom i njegovim teoretičarima. Otkrio je Malatestu i Kropotkina, ali takođe i Ibzena i, pre svih, Ničea, koga je Novatore često citirao. Međutim, filozof koji je najviše uticao na Novatoreove životne poglede i lično shvatanje anarhizma svakako je Maks Štirner. Renco je bio očaran Štirnerovim teorijama, posebno njegovim konceptom individualizma kao uzdizanja Ega, konačnog cilja za osobu koja sebe sebično definiše kao „Jedini“. Na taj način, počev od 1908. godine, on sebe smatra anarhistom, pod jakim uticajem nihilizma.

Sledeće misli su karakteristične za Novatorea:

„Ja sam indivudualni anarhista, pa ne želim i ne mogu da se borim za ciljeve ateističkog komunizma, jer ne verujem u najviše dostojanstvo mase. Zbog toga poričem i ostvarenje Anarhije, zamišljene kao oblik društvenog života za ljudska bića.“

„Anarhija je za mene sredstvo za ostvarenje pojedinca. Pojedinac nije sredstvo za ostvarenje Anarhije. Kada bi to bilo tačno, čak bi i anarhija bila sablast. Ako slabić sanja o anarhiji u društvene svrhe, jak čovek praktikuje anarhiju kao sredstvo individualizacije.“

1910. osumnjičen je za spaljivanje lokalne crkve i osuđen na tri meseca zatvora. Godinu dana kasnije, ponovo je morao da se skriva od policije koja ga je tražila zbog krađe i razbojništva. Tridesetog septembra 1911. uhapšen je zbog vandalizma. Godine 1914. počinje da piše za anarhističke časopise. Prisilno je mobilisan tokom Prvog svetskog rata, ali 26. aprila 1918. beži iz svoje regimente, pa je 31. oktobra iste godine osuđen na smrt od strane vojnog tribunala zbog dezerterstva i veleizdaje. Napustio je svoje selo i dok se nalazio u bekstvu propagirao je oružani ustanak protiv države.

30. juna 1919, jedan seljak ga je predao policiji nakon ustanka u La Speciji. Osuđen je na deset godina zatvora, ali je ubrzo oslobođen zahvaljujući opštoj amnestiji. Ponovo se priključio anarhističkom pokretu da bi uzeo učešća u različitim insurekcionističkim poduhvatima. Godine 1920. policija ga hapsi zbog oružanog napada na mornaričko skladište oružja u Val di Farnoli. Nekoliko meseci kasnije našao se na slobodi i učestvuje u još jednoj insurekcionističkoj akciji koja je propala zbog izdaje.

U leto 1922. godine tri kamiona puna fašista zaustavila su se ispred njegove kuće, u kojoj je živeo sa ženom i dva sina. Fašisti su opkolili kuću, ali je Novatore protiv njih upotrebio ručne granata i uspeo da pobegne. Ponovo se našao u ilegali.

29. novembra 1922. Novatore i njegov drug Santo Polastro otišli su u kafanu u Telji. Tri karabinjera ušla su za njima. Kada su dvojica anarhista pokušala da odu, karabinjeri su zapucali. Njihov vođa je smrtno ranio Novatorea, ali ga je Polastro odmah ubio. Drugi karabinjer je pobegao, dok je treći preklinjao Polastra za milost. Anarhista je otišao ostavivši ga u životu.

Renco Novatore pisao je za mnoge anarhističke časopise (Cronaca Libertaria, Il Libertario, Iconoclasta!, Gli Scamiciati, Nichilismo, Pagine Libere) u kojima je vodio rasprave sa drugim anarhistima (između ostalih i sa Kamilom Bernerijem). Izdavao je časopis Vertice, od koga, nažalost, nije sačuvan nijedan primerak. Godine 1924. jedna anarhistička grupa objavila je dva njegova pamfleta: Al Disopra dell'Arco i Verso il Nulla Creatore.