Car Asurbanipal i njegova biblioteka

Radovan Pilipović ^*

1. U vizijama velikog biblijskog proroka Danila postoje slike o četiri velika svetska carstva. One su nadahnjivale hroničare, bogoslove i druge pisce evropskog srednjeg veka. U njima ima metafora, alegorija i simbola koji se odnose na asirsko-vavilonsku državu. „I četiri velike zvijeri izađoše iz mora, svaka drugačija. Prva bješe kao lav, i imaše krila orlova; gledah dokle joj se krila poskuboše i podiže se sa zemlje i stade na noge kao čovjek, i srce ljudsko dade joj se“. (Dan 7, 3-4)

2. Asirski car Asurbanipal (668-630) je nasledio svoga oca Asarhadona. Iako je stari car za života zakleo velnmože Asirije na vernost njegovom sinu, hronike pokazuju da je „sa vojskom krenuo, a da je mnogo velikaša bilo pobijeno oružjem“.

Novi car je bio najobrazovaniji asirski vladar, od detinjstva se vežbao luku, streli i umeću konjaništva. Savladavši komplikovani klinopisni sistem mogao je da uživa u najvećim dostignućima asirsko-vavilonske nauke i književnosti. Ovaj vladar je u svojoj ličnosti spajao uglađenost obrazovanog čoveka i surovost vojnog komandanta. Jedan reljef prikaziuje kako se gosti sa svojom omiljenom suprugom uz zvukove timpana i harfi. Međutim, odmah pored je i krvavi prizor – na drvetu je obešena odrubljena glava jednog od njegovih neprijatelja.

Od 668. godine p. n. e. kada je Asurbanipal definitivno preuzeo vlast od oca, spoljnopolitički položaj Asirije bio je izuzetno čvrst. Iz Donjeg Egipta asirska vojska je proterala faraona Taharku, a tamošnji garnizoni su ugušili jedan pokušaj egipatske pobune. Taharkin naslednik Taltamon je pokušao prodor iz Gornjeg u Donji Egipat, ali se suočio sa asirskom kontraofanzivom u kojoj je razorena Teba, stara prestonica Gornjeg Egipta. I na drugim frontovima Asirija pokazuje ekspaniziju. Vladar Lidije Gig se 665. g. p. n. e. obraća Asurbanipalu za pomoć prilikom invazije Kimerijaca. Podršku njegove vojske dobija. Car prodire i pokorava Elam, Vavilon je dugo opsedan i osvojen. Nije spaljen kao u vreme Senaheriba, Asurbanipal na njemu pokazuje svoje milosrđe i širokogrudost poštedevši građevine i hramove.

3. Biblioteka koju je asirski car osnovao bila je predodređena za njegovu ličnu upotrebu, koliko bi mu to dozvolili državnički i vojnički poslovi. Istorijski slučaj je hteo da pronalazak te biblioteke postane ključ za razumevanje celokupne asirsko-vavilonske kulture. Fond Asurbanipalove biblioteke je sistematski prikupljan. Deo glinenih tablica je donet u originalu, a deo su predstavljale brižljivo izrađivane kopije.

To se vidi na primeru službenika Šadanu i zadatka koga mu je car poverio: „Toga dana kada dobiješ ovo pismo, uzmi sa sobom Šumu i njegovog brata Bel-Etira, još i Ala i umetnike iz Borispe koji su ti poznati i sakupi sve tablice koje se čuvaju u njihovim domovima i u hramu Ezidovom“. Carevo pismo se završava naređenjem: „Kopije dragocenih tablica kojih nema u Asiriji pronađite i odmah mi ih dostavite. Pisao sam vrhovnom svešteniku i upravniku Borispe, da ćeš ti, Šadanu, čuvati te tablice u svome depou, i zamolio sam te da se postaraš da ti ih niko ne sakriva od tvojih očiju. Kada saznate da tablica ili neki obredni tekst priliči mome dvorcu uzmite je i odmah je pošaljite.

Asurbanipalovu zamisao je sprovodila u stvarnost čitava grupa naučnika i profesionalnih pisara. Upravo je sa takvom logistikom Asurbanipal i uspeo da napravi biblioteku u kojoj je bila zastupljena sva nauka i sve znanje njegovog vremena. S obzirom da je u toj epohi religija sa magijom bila dominantna, naročito vera u čuda različitih vrsta i u čarobnjaštvo, veliki deo biblioteke je popunjen svojevrsnim kletvenim i ritualnim tekstovima.

U biblioteci je, sa druge strane, bilo i dosta medicinskih tekstova, ali napisanih sa izletima u magiju, a bilo je i pečenih glinenih tablica iz oblasti filosofije, astronomije, matematike i filologije. Naposletku, u biblioteci su bile sabrane i carske naredbe, istorijske zabeleške, dvorski zapisi političkog karaktera, ali je bilo i književnih spomenika: epsko-mitoloških pripovedanja, pesama i himni. U glinenim tablicama Asurbanipalove biblioteke u Ninivi je pronađen jedan od najveličanstvenijih epova svetske književnosti – pesma o velikom i strašnom Gilgamešu, koji je bio „dve trećine bog, a jednu čovek“.

4. Prosperitet, političku moć i kulturni vrhunac Asirije Asurbanipalove epohe proslavio je jedan anonimni pesnik. U njegovim stihovima se očituje prava Pax Assyriana. Kroz domaći – asirski izvor približavamo se učinku jednog od četiri svetska carstva Biblije. U prevodu sa modernog jezika ta pesma izgleda ovako:

Smiriše se metežni dušmani,
konjanici uzde popustiše,
oštri mači i dugačka koplja
položeni lenjivo ležahu.
Još tetiva opuštena osta.
A onima koji su nasiljem
poželeli da rasprave parbu
ili megdan otpočeti hteli
nije dano, niti dopuštano.
Ni u gradu, nit’ u zaseoku
niko nije silom posezao
za imanjem prijatelja svoga.
Na zemljištu carevine cele
niko ne bi štetu pričinio.
Putnik svaki mogaše spokojno
po najdužim putevima ići,
jer ne beše drumskih razbojnika,
ni krvavih ruku od hajduka.
Niko ne bi pravio nepravdu.
Sva je zemlja bila mirna kuća,
a četiri strane vaseljene
skupim mirom behu umivene.

5. Nakon smrti Asurbanipala započinje pad jedne imperije. O propasti Asirske države najviše govori jedna vavilonska hronika. Na čelu protiv asirske koalicije bio je haldejski vođa Nabopalasar, koji je na početku političke karijere bio u asirskoj službi. Asirci su se borili protiv Haldejaca, Međana, Manajaca i „naroda Umanmande“. Ovo poslednje označava grupu severnih naroda, najverovatnije Skita. Opsada asirske prestonice Ninive počela je u proleće 612. godine, a završila se strašnom paljevinom i propašću grada. Asurbanipalov naslednik Sarak (Sinšariškun) se pred najezdom haldejske vojske bacio u plamen koji je gutao dvorac. Ostatak asirske vojske povukao se u Haran gde se Ašurubalit proglasio za cara. Njemu je podršku poslao egipatski faraon Neho, kome je bilo u interesu da obnovi asirsku državnost. Slabljenje Asirije iskoristio je judejski car Josija koji je proglasio nezavisnost. Posednji pokušaj Egipćana i Asiraca da se suprostave Vaviloncima propao je 605. godine kod Karhemiša kada su odredi Navukodonosora odneli pobedu.

NAPOMENA:

^* Autor teksta je zaposlen u Biblioteci Srpske patrijaršije.

LITERATURA:

Ameli Kurt, Stari Istok od 3000. do 330. godine p. n. e, Drugi tom, srpsko izdanje priredila mr Danijela Stefanović, Beograd 2004.

А. Н. Бадак, И. Е. Войнич, Н. М. Волчек и др, История Древнего Мира, Древний Восток – Египет, Шумер, Вавилон, Западная Азия, Минск 1999.

А. Оппенхейм, Древняя Месопотамия – портрет погибшей цивилизации, Москва 1990.

В. Афанасьева, В. Луконин, Н. Померанцев, Искусство Древнего Востока, Москва 1976.

D. Glumac, Propast Ninive, Glasnik Srpske pravoslavne patrijaršije IV (1925).