Odsutnost

Horhe Luis Borhes

Između mene i ljubavi moje
treba da se podigne trista noći,
kao trista zidova moći
i tada će more postati
magija jedna između nas.
I ničega neće biti, sem uspomena.
O, večeri, što za patnju zaslužne ste!
Noći nadanja da gledam te,
polja puta moga, nebeski svod,
što ga vidim i gubim.
Konačna, kao mramor,
odsutnost tvoja,
rastužiće i večeri druge.

Sa španskog prevela:
Ana Stjelja