Raštimovano, anarhično, kratko i jasno

Intervju sa Mič Velsom, gitaristom engleskog punk benda
London PX

Na početku, reci nam nešto o istorijatu grupe London PX i upoznaj nas sa njenim članovima?

MITCH: Sa radom smo zvanično počeli 12. septembra 1979. Tog dana smo odlučili ko će da svira koji instrument i krenuli u nabavku istih. Originalnu postavu činili smo Ian Burge – bas, Mark Vaughan – gitara, Paul O’Brien – bubnjevi, i ja (MITCHell Wells) – takođe gitara. U tom trenutku još uvek nismo znali ko će da bude pevač. Nekoliko dana potom na nas je naleteo Vince Rutterford, koji nam postaje menadžer i pronalazi mesto za našu prvu svirku 3 nedelje kasnije. U oktobru Cliff Hanger upada u postavu kao pevač, našli smo ga u jednom pabu kako stoji na bilijarskom stolu i deklamuje Teenage Warning od Angelic Upstarts. U međuvremenu, Mark je već napustio bend pošto je upisao fakultet. Mi smo kao kvartet vredno vežbali i imali redovne probe u Klifovom skvotu. Prvi koncert održali smo februara 1980. i od tad imali smo 20-ak svirki u Londonu i okolini, većinom sa grupama poput U.K. Subs, Infa – Riot, Manufactured Romance, Urban Dogs… Naša prva ploča Orders pojavila se 1981. Posle nekoliko personalnih izmena (u sastavu su duže ili kraće vreme svirali i gitarista Gary Sinclair, basista Dave Yole, bubnjar Bernard Drummond...), singl Arnold Layne izašao je naredne godine. Nažalost, kao i dosta drugih grupa sa kojima smo sarađivali, svirali i visili okolo, London PX ubrzo prestaje sa radom. To se desilo 30. decembra 1982, kada smo održali poslednju probu.

Da li si možda u međuvremenu svirao u još nekim bendovima?

MITCH: Posle London PX nisam bio muzički aktivan sve do 1989, kad smo Paul Morea (koji je finansirao Orders EP) i ja osnovali „blues-punk“ sastav The Bloozers. To je potrajalo godinu dana, imali smo dosta svirki ali nikada nismo radili studijske snimke. Zatim sam 1993. na nekoliko meseci uleteo kao ispomoć u punk grupu Daddy Those Men Scare Me, koja još uvek uspešno radi. Od tad pa sve do prošle godine nisam bio u postavama drugih bendova, a 2007. sam proveo svirajući u škotskom punk sastavu The Red Eyes.

Pesma Orders posvećena je jednom vašem ortaku. Ko je on i čime je to zaslužio?

MITCH: Da, ta stvar je posvećena našem dobrom prijatelju koji se zove Steve Teeth. Njegova slika se nalazi na omotu dotičnog izdanja. Inače, tip je posedovao jedan od najuvrnutijih karaktera koji sam ikada imao prilike da sretnem. Malo je reći da je čudak... U toj numeri koja je nastala 1980. kaže se da „this bastard’s only 24“, što znači da on sada ima bar 50 godina!

Iako je Gary Bushell u štampi objavio prilično lošu kritiku vašeg vinilnog prvenca, ploča se ipak našla među „Top 10“ na pojedinim listama nezavisnih izdanja?

MITCH: Te kritike su delombile na mestu, jer smo – u skladu sa svojom tadašnjom reputacijom – ipak morali da napravimo mnogo „žešće“ snimke. Sa druge strane, mislim da jednostavno nismo bili dovoljno „Oi!“ za njegov ukus.

Već godinama unazad cena dobro očuvanog primerka Orders EP-ja kreće se i do 30 funti. Koliki je uopšte bio tiraž vaših ploča i kako je odrađena distribucija, kad danas toliko koštaju?

MITCH: Zaista me iznenađuje i čudi koliko su neki stari punk vinili, a singlovi pre svega, danas na ceni. Iskreno smatram da su precenjeni, računajući tu i obe London PX ploče. Recimo, na Internetu sam pre izvesnog vremena video da je primerak našeg Arnold Layne fleksija prodat za čitavih 47 funti! Pretpostavljam da se to događa zato što im tiraži nisu bili veliki (obe naše ploče izdate su u po 1000 komada), a i postavlja se pitanje koliko je primeraka od tog broja „preživelo“ do sada. Ako se dobro sećam, za distribuciju su bili zaduženi Rough Trade, Small Wonder i Bonapart .

Otkud to da punk bend obradi Pink Floyd pesmu?! Naravno, ovde mislim na naslovnu numeru sa Arnold Layne singla...

MITCH: Ja još uvek volim mnoge grupe i stvari koje sam slušao u vremenima pre pojave panka. The Beatles su mi bili i ostali favoriti, a uz njih to su i Pink Floyd. Syd Barrett iz Pink Floyd svojim je stvaralaštvom izvršio ogroman uticaj na mene. Arnold Layne je dobra pesma, i cenim da je bila odlična zamisao da je London PX uvrsti u svoj repertoar.

Godine 1984. proveo si par nedelja u Srbiji, tačnije u Kragujevcu i Beogradu. Kakve su ti uspomene odavde?

MITCH: U goste me je pozvao jedan panker iz Kragujevca sa kojim sam u to vreme bio u kontaktu, i stvarno sam uživao u boravku u tadašnjoj Jugoslaviji. Ljudi koje sam upoznao bili su veoma druželjubivi, otvoreni i gostoljubivi. U poređenju sa ostalim zemljama socijalističkog bloka, čini mi se da je narod u Jugoslaviji imao vrlo pristojan životni standard i dobar izbor robe široke potrošnje.

Da li si još uvek „nepopravljivi levičar“, ili su ti se u međuvremenu pogledi na svet bar donekle promenili?

MITCH: I posle svega što se dogodilo u bivšem SSSR-u i zemljama centralne i istočne Evrope, smatram da ljudi koji svojim radom podižu fabrike, firme, prodavnice, bolnice... i u njima provedu ceo radni vek, jedini imaju pravo da njima upravljaju i grade društvo koje bi najbolje zastupalo njihove interese. Želim da verujem da će svet jednog dana stvarno da bude takav, posebno zato što je danas jasno da za ostvarenje tog cilja ipak neće biti potreban Treći svetski rat.

U vrlo bliskoj budućnosti izlazi LP sa svim studijskim snimcima koje je London PX ikada uradio?

MITCH: Album nosi naziv All That There Is (1979-1982) i za početak biće objavljen samo na vinilu. Na njemu će se naći ukupno 17 pesama koje smo snimili u navedenom razdoblju, a izdavač je američka etiketa Parts Unknown Records. Obezbeđena je distribucija širom sveta, a ukoliko se album ne nađe u vašim prodavnicama možete ga naručiti preko veb sajta izdavača. Takođe tokom ove godine, Pure Punk Records iz Italije treba da reizda naš Orders EP u ograničenom tiražu.

Najveći povod za ovaj naš razgovor zapravo je lepa vest da je London PX ponovo počeo sa radom...

MITCH: Kao rezultat povećanog zanimanja ljudi iz raznih delova sveta za London PX, došli smo na ideju da se ponovo okupimo i promovišemo album. Svi iz originalne postave našli smo se u Londonu, održali nekoliko proba, i na kraju ipak odlučili da nastavimo sa radom kao trio koji činimo Ian, Paul i ja. Par koncerata je već ugovoreno, uključujući i nastup na četvorodnevnom punk festivalu Rebellion koji se održava od 7. do 10. avgusta u Blekpulu.

Da li će London PX repertoar biti zasnovan pre svega na starim stvarima, ili imate u planu i ponešto novo?

MITCH: Naravno da će okosnicu činiti stare pesme, ali bih voleo da ubacimo i par obrada... Recimo, neke stvari koje su nam značile, koje smo voleli ili ih još uvek volimo. Verovatno ćemo predstaviti i nekoliko potpuno novih numera, ali o tom – potom.

Za kraj...

MITCH: Syd Barrett RIP, John & George RIP!

Srećko V. Đorđević

DISKOGRAFIJA

Orders – 7” EP (New Puritan Records, 1981)

Arnold Layne – 7” flexi single (Terrapin Records, 1982)

Not Music – MC (samizdat, 1982)