Od zemlje do upotrebne činije

Proces objašnjava Slavica Kostić Rakočević

Glina, sedimentna stena. Zbog svoje plastičnosti, mogućnosti oblikovanja, inspiriše još od neolita. Bez ikakve namere, podsvesno, počela sam da se igram glinom. Najpre amaterski, kasnije i na Fakultetu primenjenih umetnosti.

U početku, čini vam se da od gline možete napraviti sve, a onda vidite da i nije baš tako... svaki materijal i svaki čovek ima svoja ograničenja.

Nesumnjivo je to, da vas ova igra uvek čini da se osećate povišeno svesnim sebe. Iskušenje je baviti se nečim, što treba da se nazove umetnošću. Tako je bilo dok sam pravila skulpture.

Rešila sam da me glina ne iskušava, pa sam je stavila na keramičarski točak.

Stisnuta mojim rukama i centrifugalnom silom, glina nema puno izbora... što je u većini slučajeva dobro.

Upotrebiti glinu na taj način, daje vam višestruko zadovoljenje.Vaše ruke su u kontaktu sa zemljom uvek mokre i hladne.U kući imate neobične posude, tanjire i šolje. Upoznajete nove ljude koji vole keramiku. Ne kupujete poklone, kad krenete u goste. Zovu vas da pišete za časopise. Dive vam se... Oni snalažljiviji, poput mene, zarade i malo novca. Moja keramika otada komunicira sa ljudima...

I tako sam ja napravila kompromis sa glinom, u skladu sa svojim mogućnostima.

Najčešće radim impulsivno, u zavisnosti od raspoloženja. Retko pravim skicu.

Mlin mi melje glinu. Izlazi „kobasica“. Sečem je na manje delove, pa je rukama mesim i pravim lopte od gline. Bacam loptu na točak. Uključujem ga i kvasim ruke. Počinjem da vrtim na točku. Kad dobijem dopadljivu formu, žicom odvajam komad sa točka i stavljam sledeću kuglu.

Sutradan, kada se predmeti malo prosuše, dorađujem ih. Stavljam drške, nožice, radim dekoraciju, aplikacije, crtam po njima. Prekrivam sve najlonom da prenoći. Napravljene predmete sušim nedelju do dve, u zavisnosti od vlažnosti vazduha.

Suve predmete slažem u peć i pečem ih na temperaturi od 800°C. Posle prvog pečenja, potapajući i polivajući predmete, nanosim glazuru, koja daje konačan izgled i upotrebljivost keramičkoj formi. Glazirane predmete pečem na temperaturi od 1250°C.

Tako od gline nastane keramika.

Keramiku izrađujem u tehnici kamenina. Sam naziv upućuje na to da predmeti podsećaju na kamen i imaju rustičnu teksturu. Koristim potpuno prirodne, neotrovne glazure, pa je takva keramika ekološki bezbedna po okolinu. Može se koristiti za držanje hrane, jer je hemijski stabilna.

Paleta boja u tehnici kamenina je svedena na prirodne tonove, diskretna.

Toliko o tom „prirodnom“ ili „umjetnom“ procesu.

Volim umetnost, ali mi je draža prirodnost.

Kontakt: Slavica Kostić Rakočević,
dipl. keramičar, član ULUPUDS-a
ul. Čika Ljubina b.b., Paraćin
Tel. 035 573 068, Mob. 063 8 757 072