Ko je Fantom slobode?

Nikolaj Aleksandrovič Kalinjin (1857-1919?), tekstilni radnik ruskog porekla, poznatiji pod pseudonimom FANTOM SLOBODE, veći deo života proveo je u Vojvodini (u to vreme deo Austro-Ugarske) i Srbiji, šireći rečju i delom ideje slobodarskog komunizma. Kao pokretač nekoliko radničkih časopisa i organizator brojnih štrajkova, uvek se nalazio pod prismotrom policije. Međutim, sumnje da je stajao iza neuspelog atentata na kralja Milana Obrenovića nikada nisu dokazane. Zbog svoje aktivnosti više puta je zatvaran, pa je u srpskim i austrijskim kazamatima proveo preko sedam godina.

Poslednje svedočanstvo o boravku Nikolaja Kalinjina u Kraljevini Srbiji potiče od 26. maja 1914, kada je izdat nalog za njegovo hapšenje zbog izjave da je tadašnji predsednik srpske vlade, g. Nikola Pašić, citiramo: “korumpirani prasac”. U metežu Prvog svetskog rata, koji je ubrzo usledio, gubi mu se svaki trag. Tokom svog boravka u Sovjetskom savezu, 1925. godine, Miroslav Krleža je sasvim slučajno upoznao dvojicu mahnovaca koji su se zaklinjali da su Kalinjina videli sredinom 1919. u južnoj Ukrajini. Od tada FANTOM SLOBODE se više ne pominje u srpskim ili hrvatskim izvorima.

Osamdesetih godina XX veka, njegovu zaostavštinu proučavao je jedan agent Službe državne bezbednosti, koji je u to vreme bezuspešno pokušavao da se infiltrira u nepostojeći anarhistički pokret u Srbiji. Ovaj agent, kasnije visoki državni funkcioner, ubijen je pre nekoliko godina u mafijaškom obračunu, a njegova udovica, pritisnuta nemaštinom, ponudila je na aukciji u Nemačkoj, između ostalog, i jednu kutiju knjiga, za koju se opravdano pretpostavlja da je pripadala FANTOMU SLOBODE. Iako je ova kutija sada u vlasništvu poznatog japanskog multimilijardera i kolekcionara S.O., nama je poznat njen sadržaj. U pitanju je nekih dvadesetak brošura i pamfleta političke sadržine i izvesna količina pornografskog materijala. Iz pisma koje je Kalinjin uputio Krsti Cicvariću 1912. godine znamo da su ove knjige bile predviđene za objavljivanje na srpskom jeziku, ali da tu nameru nikada nije uspeo do kraja da ostvari.

Držeći se ovog spiska, koji smo dopunili i nekim novijim naslovima pisanim u istom duhu, Uređivački odbor Biblioteke FANTOM SLOBODE se nada da će našoj široj čitalačkoj publici približiti lik i delo jedne značajne, ali malo poznate ličnosti iz novije srpske istorije.

BIBLIOTEKA FANTOM SLOBODE

Uređivački odbor: Siniša Lekić (Liber) i Ratibor Trivunac (CLS)

Kontakt: