Marsel Švob je jednom prilikom rekao: "Dva najstrašnija događaja opisana u literaturi su kada Robinzon na usamljenom ostrvu otkriva trag nepoznate noge u pesku i kada, posle buđenja, preneraženi dr. Džekil primeti da je njegova vlastita ruka, ispružena preko čaršava, postala čupava kandža gospodina Hajda". Za današnje čitaoce, koji su pojam strašnog i strave stekli čitajući Lavkrafta, Kinga ili Barkera, ova izjava deluje u najmanju ruku neprihvatljivo. Međutim, činjenica da je priča "Čudan slučaj dr. Džekila i g. Hajda" poslužila kao inspiracija i uzor mnogim kasnijim autorima i da je doživela niz filmskih i televizijskih ekranizacija, potvr|uje vrednost ovog Stivensonovog dela u kome je ideja o dvojstvu čovečje prirode potpuno materijalizovana u vidu dva tela jedne iste duše.