Ambijent: Novi Sad, grad betona, grad bez ljubavi, nevidljiva zmija, grad ukletih. U kojem živi gomila tmurnih ljudi. Jedino što vredi u tom gradu, što odudara, je Ona, princeza sa srcem u očima koja mu daje snagu i inspiraciju. U trenucima imaginacije pesnik zapaža prirodu oko sebe: proleće, jesen, reku, ali pesimizam i nezadovoljstvo, dosada i beznađe, dovode ga do spoznaje da je uklet kurvin sin, da je sve prokleto, uvek isto, i da nade za njega nema.

Ljubav i suze su lajtmotiv ovih neobičnih, kratkih pesničkih prikaza koji govore o večitoj težnji čovekovoj za ljubavlju i toplinom. Svet oko sebe pesnik doživljava kao neprijateljsku sredinu u kojoj žive neshvaćeni pesnici, boemi i male blesave slikarke, kao na pustom ostrvu gde jedino ljubav daje smisao u svetu beznađa i bezizlaza.