Čitanje ovog romana uvodi nas neodoljivo u samu srž večite čovekove potrebe za traganjem, prepoznavanjem i sjedinjavanjem sa vlastitim arhetipom žene, pri čemu se sve vreme nameće osnovna dilema: da li je to zapravo traganje za vernim odrazom sopstvenog Ja, ili za drugom polovinom zajedničkog sopstva Mi, u kome se prividno potiru pojedinačna jastva, svojim jedinstvenim savršenim uklapanjem i spajanjem.

„Koncentrični krugovi“ odražavaju tokom mnogo godina života rastuću, nabujalu i, konačno, neodoljivu potrebu pisca da detaljno ispriča i objasni celoga sebe, zapravo vapaj duše za razumevanjem, oslobađanjem i prihvatanjem. Ovo je duboko iskrena ispovest i hrabra ekspozicija najdublje zapitanosti nad fundamentalnim motivima aktivnosti sopstvene ličnosti, u večitoj dilemi: da li su ti motivi u suštini sebični, zasnovani na sopstvenim interesima, projekciji i nametanju svoga ega, proisteklim iz primarnog i iskonskog pokretačkog ljudskog nagona za dominacijom, pre svega u najvažnijem osećanju i odnosu – ljubavi prema ženi i ljudima do kojih mu je stalo u životu.