Sinisterova knjiga nije forma, ona neće dobijati na-grade, jer je nemoguće strpati je u kategorije za nagra-đivanje. Istovremeno, to je njena najveća nagrada, jer ona je KNJIGA, ne zbirka pesama ili priča, ne roman, ne esej, već KNJIGA. U njoj ima i stihova i proze, ali sve je to manje bitno, jer ova knjiga ima poruke. Poru-ke koje su utkane u stihove, u redove, ali i između njih.

Jezik koji Sinister koristi je živ, on je GOVOR, a ne stilizacija. Živi govor, a ne kovanje lepozvučećih besmislica. Jezik komunikacije, razgovora i života, što bi, na kraju krajeva, umetnost i trebalo da bude, ako je prava.

Iz pogovora Nenada Glišića